yaya naoko, ikigai

                    * * *

                    iako sam mala

                    mogu oboriti

                    veliko stablo

                    reče sjekirica

                    zimi pred vratima

                    iz neke udaljene

                    vremenske perspektive

                    satovi su prestali kucati

                    svi planovi su otkazani

                    a jun li poštena žena

                    zamislivši se nad

                    nespoznatljivim prestala

                    je lizati rane prisiljenih

                    želja*

                    * slobodna interpretacija kineske narodne poslovice 

                    «Bolje mala sjekirica nego prazna peć»

                   * * *

                    slušaj

                    trešnjin cvijet

                    otvara se

                    simona

                    tvoj kod mu je

                    nerazumljiv

                    utisnula si žig

                    ljubavi

                    svom potomku

                    porobila ga

                    dvostrukim ništa

                    ne spominji

                    simona pomirenje

                    dok mahovina

                    pada

                    pada s krova

                    što je vrijeme

                    što čovjeka razdire

                   * * * 

                    glasovi 

                    se koprcaju u vjetru stvarajući kašu

                    nerazgovjetnih zvukova. dosljedno svojim instinktima

                    kanio sam otpuhati sam vjetar. dok strpljivo čekam

                    rezultat zabijam kolce u zemlju.

                  * * *

                    doline 

                    starije od ljudskog roda pošto su ostale bez svoje

                    ljetine ostavile su nas na kupusu i žilavom mesu grifona.

                    u jednoj ruci bog perun u drugoj pošada. možda boginja.

                    premda je to nevažno sve su dobre stvari divlje i 

                    slobodne.

                    * * *

                    ovdje

                    sam bio u više navrata. prvi put u listopadu kada

                    lišće pada što mu samo ime kaže. sad sam skeptičan.

                    u zadnje vrijeme često pomislim na smrt. često pomislim i 

                    da se trebam ošišati. sitno brojim.

                    * * *

                    u cesara cicka

                    košara šarana puna. gata gatalinka. noj ojka. konj ko konj

                    i okat i nogat. a najviše od svega kurobasan. al zalud mu 

                    sve. ovdje i konje ubijaju zar ne.

                    * * *

                    dlaka 

                    u umivaoniku zapela. jadna. u prometu.

                    obespravljena. i potlačena. odbačena pak međ svakovrsnu

                    silnu ogadinu. odvrnem slavinu. vodeni demon ustremi

                    se na nju. da skonča. u ovoj vukojebini. e neće. spašavam

                    je od utapanja. tu se više neće umirati.

                    * * *

                  Yaya Naoko:

                    imam 

                    određenu predodžbu o tome što trebaš učiniti.

                    zamahni rukama. provjeri da li još možeš letjeti.

                    nek ti obje ruke mašu u kontinuitetu udruženog rada.

                    tako. tako. pusti ih. pusti ih van. nek se čuju tvoje ruke.

                    Winsor McCay: 

                 oblaci se skupe u tvoje vidno polje. motre te sa

                    simpatijom nešto razdragano šapuću i odu. lako. dugo ih

                    pratiš. dugo. lagano zatvaraš oči. kao da si opet živ. neka.

                    i onda toneš. duboko. daleko. i još dublje i dalje.

                    najdublje. tamo gdje te nitko nema.

                 

                   * * *

                    svaka 

                    vlast zatupljuje. svaka generacija treba revoluciju. svaka

                    revolucija treba vođu. svaki vođa treba vlast. svaka vlast

                    zatupljuje.

                 * * *

zazelenilo se bijelo polje. nije to ništa loše. ni gdje ni kako ni kada ni zašto. svatko nosi svoje sa sobom. 

                * * *

krupan čovjek grabi. grabi krupnim koracima dok mu veličanstven trbuh nastao očito marnim radom i obradom i kakav ima samo ozbiljan izjelica poskakuje. kakav čovjek. kakva trbušina. filozofski nastrojena jedinka.

i opet  tišina.

                * * *

ponegdje na preostalom dijelu potkraja danubiusa sjedokoša gitanes sjeđaše u duhovnoj smislenosti novih subverzivnih ritualnih postupanja pustahijskog ropstva. javno. naime poludnevni post koji je pao usred druge najveće opsade danubiusa ne dogodilo se nikad više trebao je istinu dovesti u pitanje. još nije počeo davati rezultate no gitanes radi na tome. od jedan do pet. od ništice do pet i kvarat pa natrag do ništa. svašta. 

                 * * *

                    a sve je moglo biti krvavo jednostavno uz kratke domaće 

i putnu za kraj

Bez misli, bez riječi

pozvan od daljina, 

krenut ću na put 

ARTHUR RIMBAUD